На поетски конкурс који је расписала Служба заштите и спашавања Општине Пљевља на тему „Пјесма ватрогасцу“ за ученике основних школа у Пљевљима у узрасту од 6. до 9. разреда стигло је 14 радова.
Комисија чија је предсједница била Бојана Ђачић извршила је увид у пристигле радове и донијела одлуку да је најбољи рад под називом „Пљеваљски ватрогасци“ доставила Јована Пивљанин, ученица 7. разреда ОШ „Јакуб Кубур“ Бољанићи.
Рад „Пљеваљски ватрогасци“ издваја се као тематски, композиционо и емотивно најцјеловитије остварење. Његова вриједност препознаје се по томе што ватрогасни позив не приказује само кроз непосредну борбу са ватром, него обухвата и околности у којима ватрогасци дјелују, посљедице њиховог одсуства и бригу породица које ишчекују њихов повратак. Пјесма је повезана са пљеваљским крајем. Слике љетње суше, пресушених извора, пожара по брдима и дугих ноћних интервенција дају јој конкретност и увјерљивост. Ауторка показује разумијевање стварних тешкоћа ватрогасног позива, свака кап воде има вриједност, док читав крај стрепи пред ватреном стихијом. Посебно се истичу стихови:
„Дјеца ослушкују кораке пред вратима:
„Кад ће се тата кући да врати?“
Овим питањем пажња се са пожара преноси на породицу ватрогасца. Његову храброст не посматра само као професионалну дужност, него и као личну и породичну жртву. Завршна пјесничка слика кише, првог снијега и повратка смијеха у породичне домове доноси смирење и природно заокружује пјесму. Овај рад показује јасан развој, локалну препознатљивост, емоције и способност аутора да иза униформе прикаже човјека и породицу која га чека.
Друго мјесто освојио је рад „Шампиони са сиреном“ који је доставио Исхан Хаџић, ученик 9. разреда ОШ „Салко Аљковић“.
Рад „Шампиони са сиреном“ показује оригиналност, ведрину и аутентичан дјечији поглед на тему. Док већина радова ватрогасце представља у драматичним и свечаним епизодама, у овој пјесми они су приближени свакодневном животу заједнице.
Загорјела палачинка, узнемирене комшије, маче на дрвету, црвени камиони и кафа коју прекида звук сирене стварају низ живих, духовитих и препознатљивих призора. Хумор је природан и добронамјеран. Он не умањује озбиљност ватрогасног позива, него показује да су ватрогасци људима потребни у великим опасностима, али и у мањим невољама које из дјечије перспективе могу изгледати подједнако важне.
Наслов „Шампиони са сиреном“ је маштовит, звучан и памтљив. Језик је непосредан, ритам живахан, а пјесма има препознатљив карактер. Аутор није остао у оквирима уобичајених похвала храбрости, него је теми приступио из сопственог угла.
Треће мјесто освојио је рад под називом „Спасилац“ који је доставила Дарија Алорић, ученица 7. разреда ОШ „Јакуб Кубур“ Бољанићи.
Рад „Спасилац“ издвоја се због композиционе уређености, јасног ритма и успјешне употребе рефрена. Пјесма је сажета и прегледна, а свака њена цјелина прати једну етапу ватрогасне интервенције: звук сирене и полазак, пролазак кроз пламен и дим, спасавање, а затим повратак мира и сигурности.
Посебно је запажено понављање израза „Сигуран буди“, које пјесми даје звучно и смисаоно јединство:
„Сигуран буди – у помоћ жури!“
„Сигуран буди – спасиће дом!“
„Сигуран буди – над тобом бдије!“
У овом рефрену препознаје се повјерење грађана и трајна будност ватрогасца. Нарочито је успјела завршна мисао да његова дужност не престаје гашењем пожара, јер он и након опасности остаје чувар сигурности заједнице. Пјесма је језички „економична“ и погодна за јавно казивање. У њој нема сувишних објашњења, а радња се развија јасно и природно.
Сва три награђена рада успјешно одговарају задатој теми, али јој приступају на различите начине: први кроз стварност ватрогасног позива и породично ишчекивање, други кроз хумор и дјечију непосредност, а трећи кроз ритмичну и јасно изграђену слику спасиоца. Управо их је та препознатљивост и цјеловитост издвојила међу пристиглим радовима.
Остали пристигли радови такође показују јасно разумијевање задате теме и искрено поштовање према ватрогасном позиву. У њима су досљедно истакнуте храброст, пожртвованост, одговорност и спремност ватрогасаца да, излажући себе опасности, заштите људске животе, домове и природу.
Ипак, у већем броју тих пјесама понављају се готово истовјетни мотиви и слична изражајна рјешења: звук сирене, црвено возило, пламен и дим, улазак ватрогасца у опасност, спасавање угрожених и завршна захвалност за његову храброст. Честа је и сродна композициона путања од избијања пожара, преко интервенције, до истицања ватрогасца као хероја.
Поједини радови имају успјеле стихове, занимљиве слике или ритмички складне цјелине, али њихов поетски израз није у потпуности уједначен. На појединим мјестима рима условљава избор ријечи, па долази до неприродних конструкција, неуједначеног ритма или смисаоно недовољно прецизних стихова. У неким пјесмама доминира непосредно саопштавање поруке, без развијеније поетске слике и препознатљивог ауторског угла.
То, свакако, не умањује искреност, труд и васпитну вриједност осталих радова. Сви аутори показали су разумијевање значаја ватрогасаца и племениту намјеру да им стиховима изразе захвалност. Приликом коначног избора предност је дата пјесмама које су се, поред тематске успјелости, издвојиле оригиналнијим приступом, композиционом цјеловитошћу, језичком уједначеношћу и јасније изграђеним ауторским гласом.
