Ризница успомена и споменица храбрим и хуманим људима
У препуној сали СО, 28. септембра, у организавцији Библиотеке “Стеван Самарџић”, одржана је промоција монографије “Добровољно ватрогасно друштво/Ватрогасна јединица/Служба заштите и спашавања Општине Пљевља кроз медије“. Mонографија представља својеврсну и јединствену хронику пљеваљског ватрогаства и људе хуманог срца, а која садржи 1.088 чланака и 555 фотографија, а чији је приређивач Ратко Пејовић, командир Одјељења за превентиву, одржавање и логистику у Служби заштите и спашавања.
Дарио Вранеш, предсједник Опптине, изразио је Пејовићу посебну захвалност, јер, како је казао, свјестан је колико је, поред свих својих обавеза, требало да уложи времена, труда и енергије, за монографију.
-Ово није дјело које је локалног карактера. Колико сам упознат још ни једна Општина у Црној Гори није имала људе који су сабрали свој рад у преко 110 година. Хвала вам, ватрогасци – спасиоци, све што радите за наше грађане и нашу општину. Често напомињем да сваки посао у којем се носи униформа има своју специфичност и тежину. Сви послови који се раде 24 сата дневно гдје постоје ноћне и треће смјене, гдје немате слободне, ни дане празника, ни викенда, имају своју тежину и ми, као локална управа, морамо да имамо посебно уважавање и поштовање према вашем раду. И у даљем раду имаћете подршку Општине у свим својим активностима – нагласио је Вранеш.
По ријечима рецензента монографије Бојане Ђачић, директорице Библиотеке “Стеван Самарџић”, ова публикација није само историја једне службе, већ је хроника града, запис о времену и трајно свједочанство о храбрости, пожртвованости и одговорности према људском животу.
-Ово дјело с пуним оправдањем можемо назвати монографијом и капиталним издавачким подухватом. Њена вриједност утолико је већа јер је настала прикупљањем грађе расуте по архивама, старим бројевима „Пљеваљских новина“, службеним извјештајима, фотографским збиркама, личним свједочењима и сјећањима припадника ватрогасне службе – казала је Ђачић. Она је навела да нас најстарији записи воде у вријеме када су пљеваљски ватрогасци располагали ручним пумпама, кантама, цријевима и најосновнијим алатом.
-Према сачуваним подацима, почеци организованог ватрогаства у Пљевљима сежу до 1916. године. Фотографија првих пљеваљских ватрогасаца из 1918. и снимак Добровољне ватрогасне чете основане 1933. године нису тек илустрације једног минулог доба. То су визуелни документи о људима који су, са скромном опремом и ограниченим средствима, постављали темеље данашње службе – нагласила је Ђачић. Како је казала, из текстова из шездесетих и седамдесетих година сазнајемо о недостатку средстава, потреби за савременијом опремом, недовољном броју возила, проблемима у снабдијевању водом и сталном настојању ватрогасаца да, упркос ограничењима, одговоре сваком задатку.
-Ти записи истовремено свједоче о стручној обуци, испитима, набавци возила, развоју професионалне јединице и постепеном унапређивању система заштите од пожара. Податак да је Добровољно ватрогасно друштво од 1946. до 1973. године имало 586 интервенција, у којима је учествовало око осам хиљада ватрогасаца, открива размјере њиховог ангажовања. Иза сваког броја налази се конкретан догађај: угрожена кућа, привредни објекат, шума, људски живот или имовина стварана годинама. Зато статистика у овој монографији није хладан збир података. Она показује учесталост опасности, снагу заједничког одговора и трајну присутност ватрогасаца у животу Пљеваља – истакла је Ђачић.
Приређивач монографије истакао је да су у овој књизи представљене генерације ватрогасаца-спасилаца које су често тихо и далеко од погледа јавности, а увијек близу онима којима је помоћ била неопходна, исписивали најхрабрије странице историје нашег града.
-Служба заштите и спашавања један је од темељних стубова система заштите и спашавања. Њено дјеловање нераскидиво је повезано са храброшћу, пожртвованошћу, солидарношћу и хуманошћу. Када се огласи ватрогасна сирена, ватрогасац-спасилац не пита за име, поријекло, вјеру или нацију човјека коме је помоћ потребна. Он види човјека у невољи и зна да је његова обавеза да помогне, сачува и спаси. Монографија пред вама представља свједочанство о том преданом раду. Она је збир историјских записа и сачуване грађе која говори о развоју службе, њеним људима и њеним задацима – нагласио је Пејовић. Он је казао да ова књига, зато, није само хроника једне службе, већ подсјетник на вриједности на којима почива наше друштво.
-Истовремено, она је и позив заједници да боље разумије, подржи и чува оне који свакодневно ризикују сопствене животе да би сачували оно што је нама највриједније. Као аутор ове монографије, провео сам хиљаде сати листајући старе архиве, новинске исјечке и блиједе фотографије. Свака страница и сваки редак из протеклих 110 година отварали су нову причу. То није била само сувопарна историја, већ свједочанство о људима и њиховој спремности да буду уз своје суграђане у најтежим тренуцима. Од првих добровољних ватрогасаца, скромне опреме и ентузијазма појединаца, до данашње професионалне службе, мијењали су се град, средства и изазови. Али оно најважније остало је исто: спремност да се помогне онда када је најтеже – нагласио је Пејовић и додао да је ова служба данас модерна, опремљена и спремна за изазове 21. вијека.
– Али, никада не смијемо заборавити на чијим раменима стојимо. Стојимо на раменима оних који су 1916. године сањали и градили оно што ми данас имамо. Зато је наша обавеза да ту службу чувамо, унапређујемо и оставимо је будућим генерацијама снажнију и спремнију него што смо је ми затекли – закључио је Пејовић.
Богдан Бојовић, командир Службе заштите и спашавања, казао је да је монографија много више од обичне књиге, евиденције, статистике или фотогалерије.
-Она је ризница успомена и подсјетник на једно вријеме. Слободан сам да је назовем ,,Библијом пљеваљског ватрогаства” – казао је Бојовић.
Он је истакао да излазак ове монографије из штампе уједно означава и почетак ,,Дана пљеваљског ватрогаства”.
– Ову манифестацију организујемо поводом 110 година Добровољног ватрогасног друштва и 35 година професионализације Ватрогасне јединице. Жеља нам је да се ове свечаности заврше великом Академијом, која се по први пут организује на овим просторима. У оквиру планираних активности биће организовани ликовни и литерарни конкурси, изложбе опреме и фотографија из живота службе као и пригодне вјежбе спремности и обучености наших ватрогасаца – појаснио је Бојовић.
Рајко Палибрк, књижевник, казао је да је монографија споменица свим хуманим и храбрим људима који су, често ризикујући сопствене животе, улазили у борбу са ватреном стихојом и другим непогодама и несрећама.
Због немогућности присуства, професор др Сретен Ћузовић Отило, послао је телеграм честитку у којој је изразио похвалу свима који су учествовали у настанку монографије и истакао да она представља “(с)поменик знаменитим људима (ватрогасцима) и њиховим дјелима која су примјер хуманости и професионалности – огледало ових храбрих и племенитих људи који су често сопствене животе стављали испред ватрене стихије, спашавајући животе и имовину других”.
Izvor: Pljevaljske novine
