У првој половини ове године Служба заштите и спашавања Општине Пљевља
интервенисала је 210 пута. Највећи број интервенција је био на отвореном простору: шумски и пожари траве и ниског растиња (69), пожари контејнера и расутог смећа (37), интервенције приликом поплава у јануару (23) и техничке интервенције (20).
По ријечима Богдана Бојовића, командира Службе заштите и спашавања, по пет интервенција било је на стамбеним и помоћним објектима што представља уобичајен полугодишњи просјек.
– Што се тиче шумских и пожара траве и ниског растиња у јуну су биле опожарене локације: Главица – код градског гробља (више пута), села: Врбица, Брвеница, Оџак, Потрлица, Дајевића Хан, Рудница, Матаруге – засеок Шарци. Постоји вишегодишња тенденција да се пожари појављују на истим локацијама. Тако је пожар на брду Главица подметан више дана иако је увијек био детаљно угашен. Такође, велики пожар у засеоку Шарци у Матаругама дешава се сваке године гдје су надљудским напорима спашавани објекти који нису насељени а зарасли су у коров. Ове године због сушног периода и јаког вјетра припадници Службе заштите спасили су у последњем моменту 10 објеката. Поред великих напора бројна екипа није успјела да спаси једну кућу и више помоћних објеката – истакао је Бојовић.
Он је издвојио и велики класични шумски пожар у Стрмећици – Вуково Брдо, који су припадници Службе заштите и спашавања два дана гасили заједно са колегама из Пријепоља (пожар је у пограничној области између Црне Горе и Србије) и тиме спријечили ширење и озбиљне опасности од пожара на том простору који је прошле године изазвао велике штете и вишедневне интервенције.
–Што се тиче поређења са прошлом годином десио се скоро идентичан број
интервенција, с тим што је прошле године већ почетком јула кренула ткз. пожарна сезона тако да смо у том периоду већ имали озбиљне пожаре на отвореном простору. За сада нам повремена киша иде на руку и надамо се да ће број интервенција бити што мањи што због кише, што због, надамо се, веће одговорности грађана који би требало да су схватили са којим се све опасностима и штетама сусрећу приликом употребе пламена на отвореном простору. Највећи број оваквих пожара је изазван намјерно или из непажње. Ријетка је ситуација да на нашим просторима узрочник буде друге природе (удар грома, варничење на електро водовима,…) – објаснио је Бојовић.
Бојовић подсјећа да је од 1. јула на снази је наредба предсједника Општине о забрани употребе пламена на отворeном простору тако да моле грађане да осим изазивања штета и опасности размишљају и о казненој политици приликом непоштовања наребе.
–Припадници Службе заштите ће наредних дана заједно са службеницима МУП-а обићи мјесне заједнице и разговарати са грађанима у оквиру планираних превентивних активности. Надамо се да ће ове активности уродити плодом на задовољство и грађана и ватрогасаца, да заједно смањимо велике штете и опасности по људске животе. Пожари изазивају велике штете на имовини, природи, негативно утичу на здравље а користи нема, мада многи не мисле тако покушавајући да ватром среде своја имања. Нека нам ваздух буде чист, ливаде зелене, олистала шума, пчеле на цвијећу, краве и овце на пашњацима, животи не буду угрожени, материјална добра сачувана. Све ово може уз мало пажње и ако шибицу оставимо кући – поручио је Бојовић.
